Некада давно, живела једна девојчица по имену Олга. Кажу да је волела сликовнице више од чоколаде. Мама и тата су јој пред спавање читали грчке митове и бајке држава Совјетског савеза. Знате оне са илустрацијама Злате Билић. Некада би маму и тату одменио касетофон и познати глас Зијаха Соколовића. Како је расла, љубав према читању расла је са њом. Највише је волела летње распусте и одласке код бабе и деде, где је посећивала малу библиотеку и читала на каучу уз који је расла хоја. Плакала је и смејала се уз Едмонда Дантеса, Пипа и Козету.  Волела је да преписује цитате и често их је уметала у писмене задатке. Али као што то обично бива, живот и школа су је све више одвлачили од књига. Читала је она и даље, али више о грнчарији и скелетима, него о авантурама и неузвраћеним љубавима. Истини за вољу, археологија јој је пружила прилику да одржи и изоштри истраживачки дух, као и да вежба вештине приповедања. Али осећала је да нешто недостаје. А онда је родила Анку.