Наслов: Девојчица из светлуцаве долине
Ауторка: Марија Пар
Илустраторка: Осхил Иргенс
Превод с норвешког: Марта Дашић, Тамара Филиповић, Драгана Јокић, Марија Марковић, Андријана Пешић, Јелена Ровчанин, Јелена Станковић, Сандра Штрбановић, Душан Здравковић
Редактор: Наташа Ристивојевић Рајковић
Издавач: Креативни центар
Година издања: 2018.
Узраст: 6 +
Била једном једна црвенокоса девојчица, по имену Тоње Глимердал. Живела је на далеком северу, у Норвешкој, у забаченој Глимердаленској долини окруженој високим планинама.
Тоње је цео дан проводила напољу, у игри, али ју је нешто мучило. Била је једино дете у Глимердалену, а најбољи пријатељ јој је био Гунвал, седамдесетчетворогодишњи намћор, који по нарави, мало подсећа на Петсона.
Чак јој је и санке направио! А Тоње је обожавала да их испробава спуштајући се низ падине вртоглавом брзином, успут гласно певајући, тако да је одзвањало кроз целу долину. Чак би и пут затворили за саобраћај док се Тоње спушта низ падину!
Због тога је била омражена код Клауса Хагена, власника оближњег кампа. Клаус Хаген није волео децу, посебно не тако гласну као што је Тоње. Али Тоње није марила за њега, чак би у инат запевала мало гласније сваки пут када би пролазила поред његовог кампа. Сада сигурно схватате зашто су је прозвали "Мали глимердаленски зврк".
Тако је Тоње проводила дане у својој светлуцавој долини, када је њен свет пољуљан доласком једног писма, а потом и једне огромне жене разбарушене косе, која свира виолину (заправо су за све криви једна џезва и тврдоглави ован, по имену Гладијатор).
Утисци
Знате оне књиге у којима наиђете на нешто нејасно, неку ситуацију или неку необичну реч, и како читате даље видите на лицу вашег детета како му се питање формира у глави, а онда, већ у следећој реченици - добија одговор. А често се и главни лик у причи запита исто то што мучи и нашег малог слушаоца, па се на тај начин може још више повезати са њим.
Ту је вештина писца. Да суптилно уметне неке нове речи, да предосети недоумице и да их потом ненаметљиво разјасни (а да при том немате осећај да вам држи лекције). Тако да ви не морате да заустављате читање и тиме прекидате ток приче како бисте детету објаснили неки појам.
Књига је дубока и слојевита, врло емотивна и прелепо написана. Ликови су одлично разрађени и стварни, слојевити, као и њихови међусобни односи.
Мени је неодољив однос између Тоње и Гунвала, а мотив трансгенерацијског пријатељства је карактеристичан и за друге Маријине романе.
Поред пријатељства, роман се бави мотивима поверења, тајни, кајања, породице и породичних односа, који некада могу бити прилично компликовани. Музика заузима значајно место у овој причи и даје ликовима начин да искажу емоције и да се повежу.
Девојчица из светлуцаве долине је својеврстан омаж теткама, пегицама на коленима и наравно књигама.
Инспирација за књигу о Тоње
Роман о Тоње Глимердал делимично је инспирисан романом Хајди, а многи мотиви су им заједнички. И сама Тоње у роману чита Хајди и размишља о њеној судбини. Хајди је и надимак оне огромне жене чупаве косе, која свира виолину. А осим имена, ове две јунакиње деле и сличну судбину и љубав према козама.
Други роман који се помиње у књизи је Роња разбојничка кћи, шведске ауторке Астрид Линдгрен, која нам је позната по романима о Пипи Дугој Чарапи. По мишљењу Марије Пар Роња је "најбоља књига на свету".
"Не би било Тоње да није било Роње",
каже Марија Пар у једном разговору са Саром Мекензи.
Јер управо је Астрид Линдгрен инспирисала Марију Пар да почне да пише књиге за децу.
Занимљиво да се у издању на енглеском језику Тоње зове Астрид.
Узрасти и искуства читања
На сајту издавачке куће Креативни центар, књига Девојчица из светлуцаве долине означена је као погодна за узраст 8-9 и 10-11 година.
Ја сам је читала кћерки у тренутку када је имала непуних 6 година. Верујем да није разумела све слојеве ове књиге, али смо у читању неизмерно уживале, а сигурна сам да ћемо је читати опет када ће моћи да надогради искуство разумевањем раније недокучивих нити. У чему и јесте чар поновног читања књига.
С обзиром на то да сам ја лично толико уживала у читању ове књиге, верујем да би била занимљива и деци старијој од 11 година, укључујући и тинејџере.
Дакле, ако имате децу у распону од 5+ година, слободно им свима заједно можете читати (под условом да су већ имали искуства са читањем дужих форми, јер је ипак реч о роману). Имајте у виду само емоционалну зрелост детета и осетљивост на тему смрти, која се појављује у роману. Није о реч о смрти неког од главних јунака и у том смислу нема тешким емотивних сцена, али је помињање довољно да покрене лавину питања :).
Занимљивости о процесу превођења
Књига Девојчица из светлуцаве долине је изворно написана на норвешком језику. У оригиналу се зове "Tonje Glimmerdal". Преведена је на чак 19 језика и објављена у 19 земаља света.
Ако погледате прву страницу са текстом у књизи видећете да је за наше издање потписан не један, него чак девет преводилаца! Ево о чему је реч.
Књигу су преводили студенти и апсолвенти норвешког језика са Филолошког факултета у Београду. Професорка Наташа Ристивојевић Рајковић је окупила девет заинтересованих студената и свако од њих је добио поглавља која треба да преведе. Студенти су своје преводе слали једни другима ради коментара. Два пута месечно би се сви окупљали и заједно пролазили кроз цео текст. Заједно су коментарисали, решавали недоумице и дорађивали превод. Професорка каже да је ту било доста дискусија и неслагања у мишљењима, док су расправљали о нијансама норвешког и српског језика. Професорка је на крају додатно дотерала превод и припремила за штампу. Цео посао завршили су за мање од годину дана.
Превод је стварно одличан и право је уживање било читати је наглас.
(цео текст о процесу превођења прочитајте овде).
За даље читање и уживање
Циљ ми је да се ви који читате деци заљубите у читање наглас, тако да се та љубав током читања прелије на децу. А ова књига има ту моћ. Желећете да читате још њених књига, обећавам.
Ако се књига допадне деци, после ње можете читати Срце од вафла и Роњу, које имају сличне јаке и бунтовне женске ликове и препуне су дечјих вратоломија. Хајди је у нешто другачијем, мирнијем штиму, сам главни лик, атмосфера као и ритам приче. Али би свакако био леп наставак овог читалачког низа.
Мени се књига толико допала да сам је изабрала за први Породични читалачки клуб.
Идеја породичног читалачког клуба је да се сви чланови породице, различитих генерација, окупе око исте књиге. Зато сам осмислила приручник, кроз који шире истражујем дух, идеје, атмосферу или теме једне књиге кроз више сликовница и/или књига, погодних за распон различитих узраста, од беба до тинејџера, тако да се искуство читања неке књиге прелије на целу породицу. Ту су и додатне препоруке за читање, ако вам се свидео роман о Тоње и њеним авантурама.
Поред препорука за читање, у приручнику су наведене занимљивости о ауторки Марији Пар, илустраторки Осхил Иргенс и процесу превођења. Ту су и активности којима можете употпунити читалачко искуство - линкови за бојанке са сценама и ликовима из књиге, које можете одштампати; рецепт за норвешке вафле у облику срца; занимљиви подаци и препоруке књига на основу којих можете истражити историју, географију и културу Норвешке.
Издвојила сам вам и неке савете и идеје како можете да заинтересујете дете за неку књигу, како да причате о ауторима, како да разговарате о илустрацијама у књизи и да водите дневник прочитаних књига.
Ту су и суптилне лекције о родитељству, инспирисане самом књигом и идејама Марије Пар. У том духу приложен је и мој омиљени цитат из књиге, који можете одштампати, урамити и окачити на зид.
Ако желите да вам пошаљем овај Приручник пишите ми на мејл blog@majkacitaknjizicu.com . Тиме ћете се пријавити на мејлинг листу и добијаћете приручнике за сваки наредни Породични читалачки клуб.
За крај, огромна препорука да одличан приказ ове књиге , који је написао Александар Губаш, прочитати на његовом блогу Књигоскоп.
コメント