Наслов: Острво несталог дрвећа Ауторка: Елиф Шафак @shafakelif Превела: Дијана Радиновић Дизајн корица: Лидија Шијачић Издавач: Лагуна @laguna_knjige
Година издања: 2022.
"Одакле си?" Питање на које никада не знам како да одговорим. Рођена сам у Босни, али већ 27 година живим у Београду. "Олга је избјеглица из Високог", написала је учитељица на табли неколико дана након што сам се придружила новом одељењу. Четврти разред. Требала јој је реченица да покаже нека граматичка правила, па је моја судбина окачена тако да виси, да је сви гледају и анализирају. "И Високо ти је неки град", ову реченицу није анализирала, само је онако немарно, успут изговорила. Никад се нисам уклопила у том одељењу, у том граду. Пуцали су кроз прозор док смо били у кући. Мислила сам да је лавор у купатилу пао на под и заклепетао.
Не сећам се одласка, само путовања у аутобусу - седим поред прозора са Тедијем под главом. Али никада нећу заборавити мастило на прсту док остављам отисак за избегличку књижицу. Кажу да је мој брат, коме је тада било 5 година, на растанку грлио свако дрво у дворишту.
То је један од разлога зашто је књига Острво несталог дрвећа оставила тако снажан утисак на мене. Сви грађански ратови личе један на други и сви су подједнако бесмислени. Сви они који оду, са собом носе изданке прошлих живота који расту негде у њима. Али трчим пред руду. Вратимо се почетку. Ма где он био.
Књига није написана хронолошки, него у "времену дрвећа" - "прошлост и садашњост дишу у овом тренутку" - као ни дрво, прича "не расте у потпуно правим линијама, савршеним луковима или под правим углом, већ се савија, увија и рачва у фантастичне облике, избацујући гране чуда и лукове маште".
Радња се одвија у Никозији на Кипру, за време грађанског рата седамдесетих година 20. века и у Лондону крајем двехиљадедесетих. Испричана је из угла једне девојчице, која је добила име Ада по острву, њеног оца, Костаса, који је Грк и хришћанин, њене мајке Дефне, која је Туркиња и муслиманка, и једне смокве, која расте у њиховом дворишту. Да смоква је један од наратора, и то један од мудријих.
Написана је поетично, пуна метафора, пословица и мудрости за подвлачење. Говори о једном острву уских сокака, калдрмисаних улица, златне обале и тиркизног мора. Острву подељеном на два дела од којих је сваки "имао свој језик, своје писмо, своје сећање а острвљани су се у молитви ретко обраћали истом богу". О границама са бодљикавим жицама и џаковима песка, које ипак не могу да задрже ветар да их прелази. "Ни пужеве, ма колико мучно спори били."
О бесмислу рата и његовим кобним последицама, не само на генерације људи, него на биљке, животиње, па и читав еко систем. О тајном животу дрвећа, мрава, лептира, мишева, за које човек нема изоштрена чула. О трансгенерацијским траумама и теретима. О томе како нове генерације не можемо заштитити од прошлости. О једној таверни у којој служе печене смокве с медом и сладоледом од аниса, несташну топлу чоколаду са шлагом и вотком и посебно јело за трежњење (најстарији лек за мамурлук на Леванту).
О имигрантима. "... обескорењенима, поново укорењенима, неукорењенима." Онима што "смишљају генијалне начине да преко границе прокријумчаре омиљени смрдљиви сир, димљену пастрму, пуњена јагњећа цревца,...иако би само да потраже, могли бар неке од тих специјалитета да пронађу у супермаркетима у својим усвојеним земљама, у одељку 'интернационална кухиња'. Тврдили би, међутим, да укус није исти."
(Ја из Високог донесем "ћуркот". Знам да се не зове тако, али га тако ми породично зовемо. То је оно црно што се посипа по ифтарским сомунима и даје им онај посебан мирис и укус кад су врући.)
О томе како корење некад може да се обавије око подножја стабла и да га полако угуши. Под земљом, тако да нико не види.
О томе како закопати смокву у десет корака. И како је после у седам корака откопати.
О љубави, која такође прелази бодљикаве границе, иако некад једнако споро и мучно, као онај пуж.
Овде можете преузети додатак о књизи Острво несталог дрвећа, ако желите да проширите читалачко искуство. Додатак је на енглеском језику и садржи цитате ауторке по темама које књига обрађује.
Comments